M1:749 — هر که او بنهاد ناخوش سنّتی / سوی او نفرین رود هر ساعتی

这句诗出现在鲁米讲述第二位犹太君王效仿前人、迫害基督徒的故事中。诗人在此暂停叙事，进行了一段关于善恶传承的哲学反思。

这里的核心思想是，人的行为会产生超越其生命本身的“遗产”。一个“恶劣的先例”（ناخوش سنّتی）不仅仅是一次性的坏事，它是一种被开创、可供后人效仿的模式。当后来的君王（M1:748）“踏着”前人立下的恶劣先例行事时，那个始作俑者就需为所有后续的模仿行为承担一份责任。因此，诅咒会“时时刻刻”地流向他，因为他的恶行在时间中不断被复制、重演。

在苏菲思想中，这强调了个体行为的宇宙性后果。一个人的选择并非孤立事件，而是注入世界的一股能量，可以开启善的溪流，也可以开启恶的洪流。这与紧随其后的诗句（M1:752）——“这甘泉与苦水，如血脉般/在众生中流淌，直到审判的号角吹响”——共同阐明了善恶传统如基因般在人类社会中延续的观念。因此，这句诗既是对暴君的谴责，也是对每个人的警示：审慎自己的开创之举，因为它可能影响千秋万代。

Ovaj stih je općenito načelo koje Rumi izvodi iz priče o židovskom kralju koji je, slijedeći zao primjer svog prethodnika, nastavio progoniti kršćane. Rumi naglašava da djela, bila ona dobra ili loša, nadživljavaju svoje počinitelje. Uspostavljanje "ružnog običaja" (sunnat-e nākhūsh) nije samo jedan loš čin, već stvaranje presedana ili sistema koji omogućava drugima da nastave činiti zlo.

Posljedice takvog čina nisu ograničene na život počinitelja. Kletva koja se spominje nije samo verbalno proklinjanje od strane ljudi; to je kosmička posljedica, stalni tok negativne energije koji se vraća svom izvoru sve dok se zlo koje je pokrenuo nastavlja. Svaki put kada neko slijedi taj loš put, odgovornost i duhovni teret se vraćaju onome ko ga je prvi uspostavio. Time Rumi ističe ogromnu odgovornost koju imamo ne samo za vlastita djela, već i za utjecaj koji ostavljamo na buduće generacije.