M1:769 — جزوها را رویها سوی کُل است / بلبلان را عشق با روی گُل است

这节诗是鲁米在一个更宏大的论述中的一个优美例证，该论述探讨的是神圣之光如何被灵魂所接纳。在此之前，他描述了那些被神之光所眷顾的灵魂（مقبلان），他们因着爱而敞开心扉，接纳了这份“光的馈赠”（نثار نور）。与此相对，那些心中无爱的人则与此无缘。

这节诗通过两个经典的波斯诗歌意象，阐明了这种根本性的吸引力法则。第一行，“万殊百相，其面朝向本体”（جزوها را رویها سوی کُل است），提出了一个核心的苏菲派（Sufi）宇宙观：每一个“部分”（جزو）——无论是人、原子还是思想——其内在的“面容”（روی）都本能地朝向其“整体”或“本源”（کُل）。这是一种形而上的乡愁，是分离之物对合一状态的永恒渴望。灵魂作为神圣整体的一个“部分”，其最深的本性就是回归神。

第二行，“夜莺之爱，尽在玫瑰芳容”（بلبلان را عشق با روی گُل است），则将这一抽象的哲学观念化为具体、感性的诗意。在波斯文学中，夜莺（بلبل）对玫瑰（گُل）的爱是经典原型，象征着灵魂（夜莺）对神圣之美（玫瑰）不渝的、忘我的爱恋。这种爱并非后天习得或理性选择，而是一种无法抗拒的本能。夜莺的整个生命意义就在于为玫瑰歌唱。鲁米借此说明，灵魂对神的爱也是如此直接、自然且命中注定。因此，能否领受神恩，关键在于是否拥有这份朝向本源的“爱”（عشق）。

U ovom dijelu Mesnevije, Rumi opisuje duhovno probuđene ljude kao one koji su primili božansku svjetlost i okrenuli se od svega drugog. Ovaj bejt nudi dva primjera kako bi ilustrirao tu prirodnu težnju ka Izvoru.

Prvi stih, "Dijelovi licem su okrenuti Cjelini", izražava temeljnu sufijsku i filozofsku ideju: sve što je stvoreno (dijelovi, juzvhā) inherentno čezne za povratkom svom Stvoritelju (Cjelini, kul). Kao što rijeka teče prema moru, tako i duša teži Bogu. To nije stvar izbora, već urođena, magnetska privlačnost.

Drugi stih, "slavuji su zaljubljeni u lice ružino", daje poetsku, zemaljsku paralelu. U klasičnoj perzijskoj poeziji, slavuj (bulbul) je arhetip zaljubljenog koji pjeva iz ljubavi prema ruži (gul). Njihova veza je predodređena i instinktivna. Rumi koristi ovu poznatu sliku da pokaže kako je ljubav duše prema Bogu jednako prirodna i neizbježna. Kao što slavuj ne može a da ne voli ružu, tako ni duša koja je okusila božansku svjetlost ne može a da ne teži Njemu.