M1:785 — صورتِ نفس ار بجویی ای پسر / قصّهٔ دوزخ بخوان با هفت دَر

U ovom stihu, Rumi nudi ključ za razumijevanje prave prirode nefsa – egoistične duše ili nižeg jastva. On ga ne opisuje kao apstraktnu psihološku manu, već kao konkretnu, strašnu stvarnost. Savjetuje čitaocu, kojeg oslovljava sa "o sinko" (ej peser), da ako želi vidjeti "sliku" ili "formu" (suret) nefsa, treba da proučava opise Džehennema (Pakla) sa njegovih sedam kapija, kako je opisano u Kur'anu.

Poruka je da nefs nije samo poput pakla; on jeste pakao u malom, manifestiran unutar čovjeka. Svaka od sedam kapija Džehennema odgovara jednom od razarajućih aspekata ili strasti nekontrolisanog nefsa: pohlepi, bijesu, zavisti, oholosti i tako dalje. Prema tome, borba protiv nefsa nije samo moralno usavršavanje, već unutarnja bitka protiv samih korijena patnje i odvojenosti od Boga. Rumi upozorava da je potcjenjivanje ove unutarnje sile, kako kaže stih ranije, "neznanje nad neznanjima" (džehlest džehl), jer je nefs izvor svih idola koje čovjek obožava.