مثنوی Хондан Пурсиш EnglishفارسیEspañolFrançaisDeutschNederlandsTürkçeالعربيةاردوहिन्दीРусскийBahasa Indonesia中文日本語ItalianoPortuguês한국어BosanskiAzərbaycancaOʻzbekchaТоҷикӣدریবাংলাپښتو繁體中文SvenskaRomânăSuomiУкраїнськаไทยFilipino ▾ Aa Андозаи матн A− A+ Ҳуруфи тарҷума Aa Aa Фосилаи сатр Зери байт Тарҷума Маъно Ҳамтарозӣ Ҳаракат Шиша Азнавсозӣ ☀☾ × Хондан› Дафтар 5› Бахш 99 ← пешина · оянда → بخش ۹۹ - جواب گفتن خر روباه را Ҷавоб гуфтани хар рӯбоҳро. Матни аслӣ Тарҷума Ҳар ду ✦ Ин бахшро бо забони худ хонед 0/4 M5:2395 گفت این معکوس میگویی بدانشور و شر از طمع آید سوی جان M5:2396 از قناعت هیچ کس بیجان نشداز حریصی هیچ کس سلطان نشد M5:2397 نان ز خوکان و سگان نبود دریغکسپ مردم نیست این باران و میغ M5:2398 آنچنان که عاشقی بر رزق زارهست عاشق رزق هم بر رزقخوار Ask Хулоса ва паём Шарҳи амиқ пешинаبخش ۹۸ - جواب گفتن روبه خر راҶавоб гуфтани рӯбоҳ харро. ояндаبخش ۱۰۰ - در تقریر معنی توکل حکایت آن زاهد کی توکل را امتحان میکرد از میان اسباب و شهر برون آمد و از قوارع و رهگذر خلق دور شد و ببن کوهی مهجوری مفقودی در غایت گرسنگی سر بر سر سنگی نهاد و خفت و با خود گفت توکل کردم بر سببسازی و رزاقی تو و از اسباب منقطع شدم تا ببینم سببیت توکل راДар тақрири маънои таваккул ҳикояти он зоҳид, ки таваккулро имтиҳон мекард аз миёни асбоб ва шаҳр берун омад ва аз қавориъ ва раҳгузари халқ дур шуд ва ба банди кӯҳе маҳҷурӣ мафқудӣ дар ғояти гуруснагӣ сар бар сари санге ниҳод ва хуфт ва бо худ гуфт: «Таваккул кардам бар сабабсозӣ ва раззоқии ту ва аз асбоб мунқатеъ шудам, то бубинам сабабияти таваккулро».