M1:764 — خشمِ مرّیخی نباشد خشم او / منقلب رَوْ غالب و مغلوب‌ْخو

鲁米在此处对比两种根本不同的人性根源。在前面的诗句中，他描述了普通人如何受制于占星学意义上的星辰（如金星主宰情欲，火星主宰暴力）。这种影响是固定的、机械的，如同一种“天命”。

然而，得道者或圣人，他们的“星辰”或影响之源，并非这七重天内的星体，而是来自“真主之光的领域”。因此，他们的情感——如此处的“愤怒”——并非“火星式”（مرّیخی）的。火星之怒是盲目的、嗜血的、源于自我本能的暴戾。而圣人之怒则完全不同：它不是一种固定的性格特质，而是“变幻不定的”（منقلب）。

这种变幻性是关键。“时而为王，时而为奴”（غالب و مغلوب‌خو）意味着这种愤怒是服务于更高目的的工具，而非主人。当神圣的公义需要彰显时，它会如君王般“主宰”（غالب），展现出摧枯拉朽的力量；而当慈悲与柔和更为适宜时，它又能瞬间化为“被主宰的”（مغلوب），温顺臣服。它的起落并非由个人情绪或星辰决定，而是由神圣的意志所调遣，如同诗中所言，是“在真主的两指之间”。这是一种超越了凡俗性格、完全臣服于神圣之流的灵性状态。

Rumi nastavlja svoju astrološku analogiju kako bi napravio razliku između ljudskih i božanskih osobina. Prethodni stihovi su opisali kako ljudski temperament može biti pod utjecajem planeta – na primjer, neko pod utjecajem Marsa (Merrikh) je sklon sukobu i nasilju. Međutim, duhovni vodič, čija je zvijezda vodilja Božansko Svjetlo, djeluje iz potpuno drugačijeg izvora.

Njegova srdžba nije "marsovska" – nije slijepa, egoistična i destruktivna. To je srdžba koja proizlazi iz Božanske ljubomore (ghayrat) za Istinom. Ona je "pobjednik" jer je uvijek učinkovita i proizlazi iz pozicije duhovne moći, ali istovremeno ima "ćud pobijeđenog" jer u njoj nema arogancije, ega ili lične osvete. To je paradoksalno stanje: djelovanje s apsolutnom snagom, ali iz mjesta potpune predanosti i poniznosti, kao da je i sam poražen pred Božijom voljom.

Ova vrsta srdžbe ne uništava, već pročišćava i preobražava. To je srdžba hirurga koji siječe da bi izliječio, a ne srdžba ubice koji siječe da bi uništio. U kontekstu priče, ovo objašnjava zašto su progoni koje je pokrenuo jevrejski kralj na kraju samo ojačali vjeru kršćana, jer je Božija skrivena svrha djelovala kroz naizgled destruktivne događaje.