M1:772 — صِبغةُ الله نام آن رنگ لطیف / لعنةُ الله بوی این رنگ کثیف

这节诗句出自一个故事，讲述一位犹太国王试图摧毁耶稣的信仰。鲁米在此将内在的精神状态比作“色彩”或“浸染”。

第一行的“精微的色彩”指的是一种发自内心的、由神圣品质浸润而成的生命色彩。鲁米直接引用了《古兰经》中的术语“真主之浸染”（ṣibghat Allāh，صبغة الله），它象征着一个人完全被神的属性——如爱、慈悲、真诚——所充满，其信仰和品格纯净而真实。这种色彩是内在的、优雅的，是灵魂与神圣本源连接的明证。

第二行则描绘了与之截然相反的“污秽的色彩”。这种色彩代表了虚伪、残暴和精神上的不洁，正如故事中那位国王的行为。鲁米说，这种色彩散发着“真主之诅咒”（laʿnat Allāh，لعنة الله）的气味。这并非简单的惩罚，而是一种自然结果：一个充满仇恨和欺骗的灵魂，其本质自然就与神圣的恩典疏离、隔绝。它的“气味”——即其外在影响和内在本质——必然是令人厌恶和被唾弃的。

因此，鲁米在此阐明了一个核心的苏菲思想：人的真正价值不在于外表或言辞，而在于其灵魂被何种“色彩”所浸染。是源自神圣之海的纯净之色，还是源自压迫与不信的污浊之色，两者泾渭分明，其名与实也截然不同。

Ovaj bejt, stih, sažima suprotnost između istinske duhovnosti i pokvarenog licemjerja, koristeći moćne kur'anske izraze. Prethodni stihovi su uveli razliku između vanjskih i unutrašnjih "boja" čovjeka, tvrdeći da prava vrijednost dolazi iznutra, iz "ćupa čistoće" (M1:771).

Ovdje Rumi tu unutrašnju, lijepu boju naziva Sibgatullah (صبغة الله), "Božija boja". Ovaj izraz iz Kur'ana (2:138) označava duhovnu prirodu i karakter kojim Bog obdaruje vjernike. To je suptilna, plemenita boja duše koja je pročišćena i usklađena s Božanskim. To je boja istinske vjere, ljubavi i iskrenosti.

Nasuprot tome stoji "prljava boja" (rang-e kasīf), koja predstavlja licemjerje, nevjerovanje i zlobu židovskog kralja iz priče. Njena suština nije opisana vizualno, već kroz njeno djelovanje – njen "miris" (būy) je Lanetullah (لعنة الله), "Božije prokletstvo". Ovo implicira da se duhovna pokvarenost ne može sakriti; ona se osjeća, širi odbojan miris koji svjedoči o njenoj prirodi i o tome da je odbačena od Boga. Dok je Božija boja ime za ljepotu, Božije prokletstvo je neizbježna posljedica i suština ružnoće.