M1:774 — از سرِ کُه سیل‌های تیزرو / وز تن ما جانِ عشق آمیزرو

此联诗运用了一个强有力的类比，将自然法则与灵性法则并置。鲁米将灵魂回归神圣本源的过程，比作山洪从高耸的山顶奔腾而下，最终汇入大海的必然景象。

第一句“山巅之上，洪流疾奔而下”（از سرِ کُه سیل‌های تیزرو）描绘了一幅宏大而充满动能的画面。山洪并非凭空产生，而是源于高山之巅，其迅猛的势头是其回归广阔水域（如海洋）的本能驱动。这象征着一种不可抗拒的、源于其根本的自然趋势。

与此相应，第二句“我等之躯，魂魄融爱而归”（وز تن ما جانِ عشق آمیزرو）则将这一法则转向内在世界。我们的“肉身”（تن）如同暂时的“山巅”，是灵魂显现的居所。而那“与爱相融的灵魂”（جانِ عشق آمیز）则是真正的“洪流”。这灵魂并非仅仅是生命气息，它被“爱”（عشق）所渗透与驱动。正如山洪奔向大海，这充满爱意的灵魂也必然会超越肉体的局限，奔向其神圣的源头。此处的“爱”是回归的动力与向导，是灵魂认出其本源并渴望与之合一的内在力量。紧接此前诗句所言，万物“部分归于整体”，这联诗生动地描绘了灵魂这一最根本的“部分”，是如何遵循宇宙法则，回归其“整体”的。

Ovaj stih koristi snažnu prirodnu sliku kako bi objasnio duhovnu istinu. Rumija upravo prethodno podsjetio da se sve što dolazi iz mora na kraju vraća u more (M1:773). Sada on to poredi sa dušom.

Kao što se kiša i snijeg skupljaju na vrhovima planina i potom, kao nezaustavljive bujice, silaze i teku nazad ka svom izvoru, okeanu, tako i ljudska duša, koja je božanskog porijekla, teži da se vrati svom Izvoru. Međutim, ne vraća se svaka duša. Samo duša koja je „prožeta ljubavlju“ (ʿishq-āmīz), ona koja je primila božansku svjetlost, osjeća tu neodoljivu privlačnost.

Tijelo je ovdje prikazano kao planina — privremeno boravište iz kojeg duša, poput bujice, započinje svoje putovanje kući. Sila koja pokreće ovu bujicu nije ništa drugo do ljubav, koja joj daje i smjer i brzinu. Stih je dio šireg razmatranja o razlici između vanjske forme (koju predstavlja jevrejski kralj u priči) i unutrašnje, duhovne stvarnosti (koju predstavljaju istinski vjernici).