M1:773 — آنچ از دریا به دریا می‌رود / از همانجا کامد آنجا می‌رود

此聯詩句以「大海」為喻，闡釋了蘇菲思想中關於「起源與回歸」的核心觀念。在魯米筆下，「大海」（daryā）是神聖本體、萬物之源的象徵。

在此前的詩句中，魯米論及神之光輝如何灑向眾生，以及靈魂內在的「色彩」如何反映其本質。有的靈魂浸潤於「純淨之甕」（khum-i ṣafā），染上了「真主之浸色」（ṣibghat Allāh）；有的則出自「暴虐的黑水」（siyāhāba-yi jafā）。這聯詩句便是對此的總結：無論靈魂的品質是清是濁，其最終的歸宿都由其來源決定。源自神聖大海的，如江河入海，終將回歸大海；源自污濁泥沼的，也將返回其污濁的源頭。這不僅是對宇宙循環的描述，也是一則關於靈魂向度的倫理警示：我們的終點，取決於我們的起點和朝向。

Ovaj bejt sažima temeljnu sufijsku misao o porijeklu i povratku (mabdaʾ wa maʿād). Rumi ga koristi da objasni prirodu duhovnih svojstava o kojima je upravo govorio. Kao što rijeka, koja nastaje isparavanjem mora i kišom, na kraju opet teče u more, tako se i sve duhovne stvarnosti vraćaju svome Izvoru.

U kontekstu priče, "more" je božanska Zbilja, "krčag čistoće" (ḫum-i ṣafā) iz kojeg potječu sve dobre osobine i istinska vjera – "Božija boja" (ṣibġatullāh). Duše koje su primile ovo božansko svjetlo, poput kršćanskih vjernika u priči, prirodno teže povratku Bogu. Njihova vjera i duhovna stanja nisu nešto strano ili nametnuto, već su dio njihove izvorne prirode koja ih vuče nazad ka božanskom okeanu. S druge strane, loše osobine potječu iz "crne vode nasilja" i vraćaju se svom mračnom izvoru.

Stih služi kao univerzalni princip: svaka stvar se vraća svojoj suštini. Ono što je božansko vraća se Bogu, a ono što je odvojeno od Njega ostaje u tami. Ovo postavlja scenu za nadolazeću priču, nagovještavajući da će istinska vjera, iako napadnuta, na kraju pronaći put do svog božanskog Doma, baš kao što se rijeka vraća moru.