M1:746 — یک شه دیگر ز نسل آن جُهود / در هلاک قوم عیسی رو نمود

这句诗开启了《玛斯纳维》中的一个新故事，但它并非孤立存在，而是作为前一个长篇故事（关于一位犹太王用计谋迫害基督徒）的延续和回响。

鲁米在此处强调的是一种精神和行为上的“传承”。他用“出自那犹太人的后裔”（ز نسل آن جُهود）来建立联系，但这不仅指血缘上的继承，更重要的是指邪恶模式的重复。前一位国王开创了一种“恶劣的传统”（سنّت بَد），而这位新国王则“踏上了他的足迹”（قدم بر وی نهاد）。

因此，这句诗的重点不在于对特定族群的历史叙述，而在于一个深刻的苏菲派伦理观点：善与恶的行为会像种子一样被播下，并在后世不断地生根发芽，形成持续的影响。这位“另一位君王”是邪恶传统得以延续的化身。鲁米紧接着引用《古兰经》第85章《十二宫》（وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡبُرُوجِ），该章讲述了“掘坑者”因信仰而迫害信徒的故事，从而将这个别王的行为置于一个更广阔的、神圣历史的框架之内，探讨信仰的坚韧与迫害的徒劳。

Ovim dvostihom Rumija započinje drugu priču o progonu vjernika, koja je paralelna prethodnoj priči o židovskom kralju koji je pokušao uništiti kršćansku vjeru (M1:324). Riječima „drugi kralj, iz loze onog Židova“, Rumija ne uspostavlja nužno biološku vezu, već duhovno srodstvo. Ovaj novi tiranin je duhovni nasljednik prvog; on nastavlja isti obrazac mržnje i ugnjetavanja.

Stih služi kao most, povezujući dvije pripovijesti i naglašavajući jednu od ključnih tema Mesnevije: kako se zla (i dobra) djela ponavljaju kroz historiju kao „tradicije“ ili sunneti. Odmah nakon ovog stiha, Rumija objašnjava da je ovaj kralj samo stupio na stazu koju je prvi utabao. Time se uvodi ideja da zlo nije samo individualni čin, već i nasljeđe koje se može prenositi, stvarajući lanac patnje koji se proteže kroz generacije. Priča koja slijedi, inspirisana kur'anskom surom Al-Burudž, ilustruje ovaj vječni sukob između tiranske moći i nepokolebljive vjere.