M1:751 — تا قیامت هرکه جنس آن بَدان / در وجود آید بود رویش بِدان

这句诗出自一个故事，讲述一位邪恶的犹太国王继承了前任的暴行，继续迫害基督徒。鲁米在此将具体的故事提升为一个普遍法则：恶行会留下持久的遗产（سنّت بد），就像善行一样。

这句诗的核心思想是，人类被划分为不同的灵性“种类”（جنس）。有些人天生就与善良和神圣的先知们一脉相承，而另一些人则与那些作恶的先祖同气相连。这种划分并非基于血缘，而是基于内在的本质和倾向。因此，一个生于后世的恶人，尽管与古代的暴君素未谋面，但在精神上却是他的直系后裔，他们的“面容”（رو）——即他们的本质、方向和最终归宿——都朝向同一个源头。

在苏菲思想中，这反映了永恒原型（اعیان ثابته）的观念，即万物在被创造之前就已在神的知识中有了其本质形态。一个人的本质决定了他的精神归属。因此，这句诗不仅是对历史的评论，更是对人性中善恶两种永恒谱系的深刻洞察。正如紧随其后的诗句所言，人类中流淌着“甜水与咸水”，这两种源流将一直延续到审判日。

Ovaj bejt (stih) proširuje ideju o trajnom naslijeđu, dobrom i lošem, koje ljudi ostavljaju iza sebe. Rumi je upravo govorio o zlom kralju koji je, slijedeći loš primjer svog prethodnika, progonio kršćane. Taj "loš običaj" (sunnet-e bad) nije umro s njim; on je postao obrazac zla koji odjekuje kroz historiju.

Rumi ovdje tvrdi da ljudi nisu samo pojedinci, već pripadaju duhovnim "vrstama" ili "rodovima" (džins). Postoji soj dobrih i soj zlih. Svaka osoba koja se rodi, svojim djelima i unutrašnjim sklonostima pokazuje kojem rodu pripada. Onaj ko je po svojoj prirodi i djelima sličan tim drevnim tlačiteljima, duhovno im se pridružuje, bez obzira na to kada i gdje živi. Njegovo "lice" – simbol njegove suštinske orijentacije i konačnog odredišta – okrenuto je prema njima.

Ovo je sufijska ideja o duhovnom srodstvu koje nadilazi vrijeme i prostor. Nečija djela ga povezuju s lancem sličnih duša kroz historiju, čineći ga nasljednikom njihovog duhovnog stanja i sudbine. Kao što će pravednici naslijediti dobrotu poslanika, tako će i zli naslijediti prokletstvo prijašnjih zlotvora.