M1:767 — و آن نثار نور را وا یافته / روی از غیر خدا برتافته

此联诗句描绘了那些被神圣之光触及的灵魂的最终状态。在前面的诗句中，鲁米描述神如何将祂的光芒“散播”（نثار / nis̱ār）到众生的灵魂之上，而那些有福之人则敞开衣襟来承接这份赠礼。

这句诗是承接上文的结论：那些成功“寻回”（وا یافته / wā yāfta）这份赠礼的人，他们的生命发生了根本性的转变。他们“转过脸去，不再看神以外的任何事物”（روی از غیر خدا برتافته）。这不仅仅是一个身体动作，更是一个深刻的内在转向。在苏菲思想中，“神以外的一切”（غیر خدا）涵盖了所有世俗的欲望、执着、虚假的偶像以及小我的种种诉求。因此，背离“非神”而转向神，意味着从多样的、短暂的、虚幻的事物中解脱出来，将全部的注意力、爱与渴望都集中在唯一真实、永恒的本源之上。这正是灵性觉醒的核心标志：内在的罗盘校准了方向，不再为任何低于终极真实的事物所动摇。

Ovaj stih opisuje stanje duša koje su bile otvorene za primanje Božije milosti. U prethodnim stihovima, Rumi govori o tome kako Bog prosipa Svoju svjetlost (nūr) na duše, poput darova koji se bacaju u gomilu na proslavi. Sretnici, oni čija je sudbina dobra (muqbilān), spremno je sakupljaju u svoje krilo.

Ovaj stih nastavlja tu sliku: oni koji su uspjeli pronaći i primiti tu svjetlost, doživljavaju potpunu preobrazbu. Njihov unutrašnji kompas se ispravlja. Kao posljedica tog duhovnog prosvjetljenja, oni gube interes za sve prolazno i stvoreno – za sve što je "osim Boga" (ġayr-i Ḫudā). Okrenuti lice od nečega je snažna metafora za potpuno napuštanje i odbacivanje. Njihova jedina preokupacija, jedini smjer i jedina ljubav postaje sam Izvor te svjetlosti – Bog.