M1:770 — گاو را رنگ از برون و مرد را / از درون جو رنگ سرخ و زرد را

這兩行詩以一個簡單的對比，闡明了蘇菲思想中關於外在形式（صورت）與內在實質（معنی）的核心區別。

魯米剛剛描述了蒙受神恩者如何像敞開衣襟迎接恩典之光，而無愛之人則一無所獲。他將萬物比作趨向本源的「部分」（جزوها），將愛者比作迷戀玫瑰之美的夜鶯。在此基礎上，這節詩將話題轉向了價值的判斷標準。牛，作為一種商品或牲畜，其價值（如品種、健康）可以通過外表的顏色和斑紋來判斷。這代表了物質世界和感官認知的層面。

與之相對，「人」的色彩——即他的靈性品格、內心狀態、真誠或虛偽——卻是內在的。魯米使用的「紅與黃」（سرخ و زرد）不僅是字面上的顏色，更象徵著情感與靈性的狀態：紅色可以代表愛、生命力與喜悅（如紅潤的面頰），而黃色則常與病態、枯萎或恐懼聯繫在一起（如蠟黃的臉色）。因此，要了解一個人的真相，不能只看其外表或言辭，而必須深入其內心，探求其靈魂的真實「色彩」。這正是蘇菲修行所強調的「向內看」，超越外在的宗教儀式和社會身份，去觸及那由神所染色的內在實質。

U ovom stihu, Rumi povlači oštru razliku između vanjskog i unutrašnjeg svijeta, koristeći jednostavnu, ali moćnu metaforu. Vrijednost goveda na tržnici određuje se po njegovoj vanjštini – boji, ugojenosti, građi. To je svijet površnih, materijalnih procjena.

Nasuprot tome, istinska priroda čovjeka – njegove "boje" – nije vidljiva oku. "Crvena i žuta" ovdje nisu doslovne boje, već simboli za čitav spektar unutrašnjih stanja: strasti, straha, radosti, tuge, duhovne zrelosti ili njene odsutnosti. Da bi se spoznala prava suština jedne osobe, mora se gledati u njenu nutrinu, u karakter i duhovno stanje koje je oblikovano Božanskom svjetlošću, o kojoj govore prethodni stihovi.

Ovaj bejt služi kao most u priči, naglašavajući da se vjera i duhovni rang ne mogu suditi po vanjskim obilježjima ili pripadnosti, već isključivo po unutrašnjoj iskrenosti i povezanosti sa Izvorom. Ljepota čovjeka potječe iz "ćupa čistoće" (kako kaže sljedeći stih), a ne od vanjskog izgleda.